Priroda

Zlatibor je pre svega planina izuzetne lepote, prijatne klime, prostranih proplanaka, bujnih pašnjaka, stoletnih borovih šuma i vodom bogatih planinskih potoka.

Zlatiborski okrug ima izgled prostrane, zatalasane visoravni, prosečne nadmorske visine oko 1000m, sa najvišim vrhovima Tornik ( 1496m ) i Čigota ( 1422m ).

Zdravlje

Zlatibor je vrlo zdravo mesto.

Boravak na ovoj planini povoljno utiče na poboljšanje krvne slike, pre svega na porast procenta hemoglobina u krvi i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Sa tim u vezi, proglašen je terapijskim područjem za sva akutna i hronična oboljenja respiratornih organa, bolesti metabolizma, alergija, plućnih i srčanih bolesti, štitaste žlezde i anemije svih oblika.

Vazdušna banja

Zahvaljujući specifičnoj klimi i karakterističnim vazdušnim strujama, Zlatibor se smatra vazdušnom banjom. Na planini dolazi do takozvane “ruže vetrova” – suretanja kontinetalnih i mediteranskih vazdušnih strujanja, koji ubrzavaju lečenje i oporavak od mnogih plućnih i srčanih bolesti štitaste žlezde i malokrvnosti.

U prirodne lekovite činioce ubrajaju se čist i suv vazduh, nizak vazdušni pritisak i velika insolacija, preko 2000 sunčanih sati godišnje.

Preporuka mnogih lekara, kako za bolesne, tako i za zdrave ljude.

Legenda

Sve do polovine 19. veka prostor današnjeg Zlatibora nosio je naziv Rujno ( po cvetu Ruj ) i administrativno je pripadao Rujanskoj knežini. Tek do polovine prošlog veka naziv Rujno u zvaničnim spisama zamenjuje naziv Zlatibor.

O tome kako je Zlatibor poneo ” zlatno ime ” postoje tri legende:

• Prema jednoj legendi, smatra se da je planina dobila ime po veoma retkoj vrsti belog bora koji u jednom delu godine umesto zelenih, ima četine zlatno žute boje. Ovaj bor je pronđen u zlatiborskom selu Negbina. Botanički je ispitan i priznat kao posebna vrsta. Posetioci ovaj poseban “zlatni bor ” danas mogu videti u dvorištu ispred Turističke organizacije na Zlatiboru i u dvorištu biblioteke u Čajetini.
• Druga legenda kaže da je Zlatibor nazvan po bogatstvu borove šume , koja je doseljenicima iz Crne Gore i Hercegovine  bila  glavni izvor prihoda. Koristili su ovo drvo za građu, ali su od  njega pravili katran i luč, koji su prodavali u Šumadiji i Dalmaciji i pošto im je bio glavni izvor prihoda, imali su običaj da kažu kako je bor zlata vredan. U priči su ga uvek hvalili ” Zlatan je to bor! “
• Treća legenda kaže da je Zlatibor dobio ime po suvatima ( pašnjacima ) koji s jeseni dobijaju žutu boju, boju zlata. Kombinacija zlatne trave prošarane borovima, možda je doprinela da ova planina ponese ime Zlatibor.